Takve stvari ukoliko bi se i pojavile u nekom selu koje je buktilo od “kršne” omladine koja je bavila se poljoprivredom ili stočarstvom, odmah bi se organizovali i međusobno u “tišini” prikupili sve ono što je potrebno njihovom komšiji i odnijeli mu.
Tako se nije moglo čuti da postoji neko u selu “da nema”, bilo je to sramota.
Nekoliko decenija kasnije, danas sve manje obrađujemo zemlju a sve više želimo raditi u kompanijama, sve manje živimo u selima a sve više hrlimo u prenatrpane gradove.
Srama, osmijeha, zadovoljstva sve je manje a novca još manje. Tako se danas “svako zabavio o sebi”, prikupljanje novca za potrebite se prikuplja javno na ulicama i putem medija.
BATO U POTRAZI ZA NAFAKOM
Dok su jedni obeshrabreni, bolesni, nemoćni, bezbrižni drugi su, kako se u narodu kaže, poskočili za svojom nafakom. Pokušavaju proizvesti, prodati, preprodati na kraju zaraditi kako bi preživjeli.
Đemail Zahirović kojeg od milja svi zovu Bato je jedan od onih koji nafaku zarađuju na svoj način, na način da je “poskočio” za istom.
NE PREDAJE SE
Svaki dan u svoja kolica utovari proizvode koje preprodaje na način da kolica vozi kroz razna naselja i od kuće do kuće nudi sve što ima u ponudi.
Nisu to neki posebni proizvodi, svi znaju koliko oni koštaju u ogromnim marketima koji drže monopol, ali isto znaju da Bato drži čvrsto svoj obraz ne želeći dovesti se u priliku da traži novac – želi da zaradi kako je i naučio.
Nije lahko u njegovim godinama puna kolica bilo čega voziti kroz sela, od kuće do kuće. Godine su ga stisle, ali ponosno govori da se ne predaje!
Tako naš Bato kupi namirnica pa polahko niz Polje proda šta se proda, dostava na kućnu adresu.
