Za vrijeme boravka u bolnici imao je blagu upalu pluća i nije bio priključen na respirator. Orića je prilikom izlaska iz bolnice dočekao sin Amar, a za Faktor je govorio o svojoj borbi sa koronavirusom.
- Sve što sam do sada vidio u životu je mala maca u odnosu na ono što sam vidio da rade zdravstveni radnici u Slavinovićima. To je nešto što nikada neću zaboraviti. Svim zlim jezicima koji pokušavaju da oskrnave rad zdravstvenih radnika samo bih poželio da zdravi dođu jednu noć i da gledaju šta ti ljudi u bijelom rade i kako spašavaju živote. Oni su obučeni u jednoobraznu odjeću i ne zna se ko je čistačica ili doktorica. Kada nastane uzbuna, kad dođu pacijenti koji su životno ugroženi, oni su tako sinhronizovani i isto su kao pčele u košnici. Fasciniran sam radom tih ljudi i nemam riječi da im se zahvalim. Želim i da se zahvalim svim uposlenicima Respiratornog centra UKC Tuzla, ali i ljudima dobre volje koji su mi davali podršku. Posebno ljudima iz ambasade Turske u Sarajevu, ali i drugih ambasada koji su zvali i nudili pomoć, narodu Turske, ali i svim Bosancima i Hercegovcima – kaže za Faktor Naser Orić.
Nekadašnji komandant odbrane Srebrenice ističe da nema vremena za opuštanje i apeluje na sve građane BiH da pomognu zdravstvenim radnicima.
- Ovo je jedna bolest koja je zatekla cijelo čovječanstvo. Iskren da budem, u početku joj nisam mnogo pridavao pažnje. Kada sam došao u situaciju da sam žrtva te opake bolesti, vidio sam koliko je opaka i šta znači jedan osposobljen ljekar ili medicinski radnik. Bilo nas je lakše i teže oboljelih. Zle jezike želim da pitam: "Šta ako dođe do zamora zdravstvenih radnika, šta će biti u našoj lijepoj Bosni i Hercegovini?" Odgovor im ja dajem. Ganjat ćemo se po ulicama i ubijat ćemo se za jednu bocu kisika. Apelujem na ljude da smanje razne priče i politizaciju i da pomognu ljudima. Ako dođe do još veće katastrofe i do zamora zdravstvenih radnika, imat ćemo horor po ulicama naše domovine – upozorava na kraju Orić.
