02
Decembar

Srebrenički imam objavio očeva pisma: "Sine, piši svom babi, sve mi je teže da živim sam"

Published in Istočna Bosna

Dragi, piši svom babi, ko me može više razgovoriti od vas. Eto, sine, molio bih te da učiš dobro i da budeš dobar momak. Na slici te gledam svaki čas i sve mi je teže da živim sam, stoji u pismu koje je Rifet pisao svom sinu Ahmedu 25. septembra 1994. godine

 

Srebrenički imam Ahmed Hrustanović i nakon 25 godina vraća se pismima koja mu je pisao njegov rahmetli babo Rifet Hrustanović iz zaštićene zone UN-a u Srebrenici.

- Dragi, piši svom babi, ko me može više razgovoriti od vas. Eto, sine, molio bih te da učiš dobro i da budeš dobar momak. Na slici te gledam svaki čas i sve mi je teže da živim sam. Eto, sine moj, voli te tvoj babo - stoji, između ostalog, u pismu koje je Rifet pisao svom sinu Ahmedu 25. septembra 1994. godine. 

Pismo koje je Ahmedu pisao otac 1994. godine iz Srebrenice 

 

Sinoć je, kaže, sa majkom i suprugom listao pisma koja mu je otac slao, a koja je sačuvala njegova majka i uvijek je, kaže, otac pisao dva pisma, jedno njemu, a jedno njoj.

- Mama je sačuvala pisma, znao sam za njih, ali nikako čovjek da ih uzme da se suoči s njima. Kad sam bio mlađi, čitao sam ih, ali trebalo je vremena da ih uzmem ponovo. Nije bilo lahko uzeti u ruke i čitati njegove riječi. Teško je, nije lahko ponovo preživljavati to sve. U čovjeku se bude emocije – priča Hrustanović za Faktor.

Rifet Hrustanović 

 

Imam Hrustanović ističe kako je njegova porodica živjela u srebreničkom selu Miholjevine, te su mjesec proveli u Srebrenici, bježeći od agresora.

- Zatim smo 1993. godine prebačeni konvojima u Tuzlu, a otac je zajedno sa braćom i djedovima ostao u Srebrenici. Dvije godine slao nam je pisma, a danas ih imamo više od 200. Pisma su znala putovati i po dva mjeseca, a sve je išlo preko Crvenog krsta. Svašta je pisao, interesovao se kako smo, pitao je jesmo li gladni. Pisao je i da mu je žao jer nas je pustio da idemo od njega. Svašta je stalo u ta pisma – kazao je Hrustanović.

I njegovoj mami je teško, ali iako zna šta piše u tim pismima, kako kaže Hrustanović, često sjedne "da se ispriča s njima".

- Dođe joj s vremena na vrijeme da ih prelista, kaže da se tako ispriča s njima. Tu nisu samo pisma mog oca, imamo pisma i od amidža, djedova, daidža. Nastojima da ih sve sačuvamo jer to je personalizacija genocida, dokumentacija o genocidu. Ja nisam do sad shvatao da je to tako važno, ali sada sam siguran da itekako jeste. Kroz pisma imamo pogled šta se dešavalo u to vrijeme u jednoj porodici, a ovo nije samo naša porodica, većina ih je imala istu sudbinu – kazao je Hrustanović.

Njegov otac ubijen je zajedno sa dvojicom braće u Kravici 13. jula 1995. godine.

- Tek smo 2007. godine saznali da je pronađen. Ja sam bio na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu i došla je potvrda da su pronađeni i identifikovani, a mi smo 2012. godine odlučili da ih ukopamo, a djedove smo ranije ukopali. Izgubio sam babu, dvojicu djedova, dvojicu amidža, dvojicu daidža, i to su samo uži članovi porodice, a niko od muških članova moje porodice nije ostao živ – kaže Hrustanović koji već šestu godinu živi i radi u Srebrenici kao imam.

- Ovdje sa svojim narodom, hvala Bogu, lijepo mi je, sa svojim gradom i sa svojim šehidima – zaključuje Hrustanović.

 

Izvor:  Faktor

Istočna Bosna